Pretraga hartija:  
Banner

Kursna lista

Obveznice

Politika isplata dividendi Print E-mail

Kraj godine označava završetak jednog poslovnog perioda i svođenje finansijskih izveštaja radi iskazivanja poslovnih rezultata. Za ulagače u hartije od vrednosti ovaj period je značajan radi praćenja rezultata rada kompanija, ali i postavljanja politike dividendi za narednu godinu.

Isplata dividendi može biti predmet zakonskih ili drugih restrikcija, što znači da kompanija nema isključivo pravo odlučivanja po pitanju isplata dividendi. Pre svega ova ograničenja mogu biti posledica duga koji postoji u preduzeću kroz kredite koje je preduzeće podizalo ili kroz emisije dužničkih hartija. Takođe, u zakonodavstvima većine zemalja je definisano da preduzeće ne može isplaćivati dividendu iz samog kapitala, već samo iz dobiti. Dividenda može biti isplaćena i iz dobiti akumulirane prethodnih godina, ako preduzeće nema pozitivan bilans. Osnovni oblik i najčeća forma raspodele dobiti u preduzeću jesu novčane dividende. Praksa na razvijenijim tržištima je da Upravni odbor donosi predlog o isplati dividende akcionarima, a Skupština akcionara konačnu odluku. Dividenda se isplaćuje svim evidentiranim akcionarima na određeni dan. Uglavnom se dividenda isplaćuje kvartalno u Americi, dok je recimo u Engleskoj praksa da se dividenda isplaćuje polugodišnje. Ove kvartalne ili polugodišnje dividende se tretiraju kao akontacije, nakon čega sledi konačna dividenda na kraju fiskalne godine.

Ovako isplaćene dividende se nazivaju redovne dividende. Međutim, moguće je i da Upravni odbor iz nekog razloga (npr. velike količine akumulirane (neraspoređene) dobiti, nepostojanje investicionih projekata i slično) objavi isplatu specijalne dividende za akumuliranu (neraspoređenu) dobit. Ovakva vrsta specijalne dividende je u formi ista kao i redovne dividende, s tim što su isplate ugalvnom veće od redovnih i što su jednokratne.

Sama isplata dividende nije jednostavan posao, ako se uzme u obzir da svakodnevno dolazi do promena u knjizi akcionara. Zbog toga, postoji jasno definisana procedura za isplatu dividendi kroz nekoliko važnih datuma. Definisanje ovih datuma je bitno. Kod nas praksa pokazuje da je zbog nepostojanja regulative u oblasti isplate dividendi dolazilo do pogrešnih pristupa u isplati dividende.

Vrlo često umesto novčane dividende akcionari dobijaju dodatni broj akcija. Ovakav način isplate dividendi se odvija putem dokapitalizacije iz dobiti. Kada akcionar dobije određeni broj akcija on ih može prodati na tržištu i time sebi kreirati dividendu. Sa aspekta preduzeća, ovakav vid nema efekata na vrednost firme, ali dolazi do promene vrednosti kapitala. U suštini, došlo je samo do promene strukture pasive preduzeća. Za samog akcionara u svetu poreza ovakav vid isplate dividende može imati efekta. Naime, akcionar umesto novca dobija akcije. Kako bi na dividendu investitor morao da plati porez na dohodak građana, na dobijene akcije to ne mora.

Otkup akcija predstavlja proceduru u kojoj emitovane akcije u posedu akcionara, preduzeće, kao izdavaoc, otkupljuje sopstvene akcije. Ovakve akcije se onda nazivaju trezorske akcije - akcije deponovane u trezoru preduzeća. Ove akcije nemaju pravo glasa, ne donose dividendu i ne mogu se koristiti u slučaju raspodele stečajne mase. Jednom rečju, kada preduzeće otkupi sopstvene akcije, u tim akcijama se suspenduju skoro sva prava koja proističu iz tih akcija. Naravno, izdavaoc može kasnije otuđiti te akcije. Preduzeće otkupljuje sopstvene akcije iz više razloga: radi zaštite cene akcije na tržištu, radi ispunjavanja planova za nagrađivanje zaposlenih, radi sprečavanja neprijateljskog preuzimanja ili kao zamenu za isplatu dividendi.

Preduzeće može umesto isplate dividendi da odluči da otkupi određeni broj akcija i time raspodeli višak likvidnih sredstava akcionarima. Ukoliko bi preduzeće otkupilo akcije od svakog akcionara proporcionalno njegovom učešću u vlasništvu, ne bi došlo do remećenja vlasničke strukture u preduzeću. Samo bi došlo do poništenja dela kapitala u pasivi preduzeća. Ali sa aspekta pojedinačnog akcionara ovaj akt ne bi bio ništa različit od isplate dividende. Međutim, otkup sopstvenih akcija se drugačije tretira u poreskom smislu. Kako se na dividendu plaća porez na prihod građana, na prodaju akcija se plaća samo porez na kapitalnu dobit. U mnogim zemljama se otkup sopstvenih akcija poreski tretira kao da je dividenda isplaćena, pa čak i po većim stopama. Kod nas ne postoji kontrola Poreske uprave po pitanju sopstvenih akcija, ali čini se i da preduzeća ne koriste mnogo ovaj mehanizam kao način isplate dividende, već u druge svrhe.

Praksa je pokazala da se dividende mogu isplaćivati i u vidu materijalnih dobara - naturalne dividende. Bilo je primera da su kompanije isplaćivale dividende u obliku svojih proizvoda. Iako je ovo vrlo retko, moguće je .

Za one koji nameravaju da kupuju akcije savet je da pri analizama uzimaju u obzir i parametre vezane za isplatu dividende.


DATUM IZJAVE O DIVIDENDI

Datum kada Upravni odbor donosi odluku i objavljuje isplatu dividende.

EX-DIVIDEND DATUM

Investitori koji kupe akcije pre ovog datuma imaju pravo na isplatu svih dividendi koje su regulisane izjavom o dividendama. Investitori koji kupe akcije na taj datum ili posle njega nemaju pravo na dividendu.Ovaj datum postavljaju berze i uglavnom na američkim tržištima on je postavljen dva radna dana pre Datuma preseka vlasništva, zbog vremena potrebnog za saldiranje transakcija.

DATUM PRESEKA VLASNI? TVA

Osoba koja poseduje akcije na ovaj datum ima pravo na dividendu.

DATUM ISPLATE

Na ovaj dan se vrši isplata dividendi akcionarima. Isplatu može izvršiti dirktno preduzeće na račun akcionara ili preko Centralnog Registra, u kom slučaju brokerso-dilerska društva vrše isplatu dividende na račun akcionara.